I am writing about you and describing you for
months, Julia,
all until you turn
into a shadow of reality
into a mythical story
I can’t, even if I want to
set myself free
from that dusky and spectral
mirror of despair, Julia
I can’t, even if I want to
exile you
from my thoughts, my dwelling space
You, my unborn, yet already kin-forsaken
birth, who comes to me in my dreams
whispering something so silently
and so yearningly that I can’t hear
but I understand.
She is taking a nap in my soul
like an ideal off-pouring
so I can’t do anything else
but stroke her without touching.
Endearingly, in a dream
on the other side of reality
a sprout then, a sprout now.
We have come thus far, Julia
that you hope for death
and I die from hope.
Death, your hope.
Hope, my death.
Your passions, your sufferings.
My passions, my sufferings.
P.S.
The letters should be given in person
to Julia, the woman who doesn’t exist
in banal times
and this time is not such
.
Written in Macedonian,
in Macedonia,
the quondam Roman province,
the current coin for squaring up paltry debts,
from where all Macedonians are leaving,
and no one returns
in foreseeable future.
December 2017 – February 2018
Translation: Jasmina Ilievska-Marjanovic
Со месеци пишувам и те опишувам, Јулија
сè додека не се претвориш
во сенка на стварноста
во митска приказна
Не можам, и да сакам
да се ослободам
од она самрачно и призрачно
огледало на очајот, Јулија
Не можам, и да сакам
да те протерам
од моите мисли, мојата постојбина
Ти, мојата неродена, а веќе одродена
рожба, на сон што ми иде
шепотејќи ми нешто толку тихо
и толку желно, што не ја слушам
ама ја разбирам.
Та априлегнала во мојата душа
како идеален одливок
па не можам ништо друго да сторам
освен да ја галам без да ја допрам.
Нагалено, на сон
од онаа страна на стварноста
никулец тогаш, никулец сега.
До таму ја дотеравме, Јулија
Ти да се надеваш на смрт
Јас да умирам од надеж.
Смртта, твојата надеж.
Надежта, мојата смрт.
Твои страсти, твои страданија.
Мои страсти, мои страданија.
P.S.
Писмата да и’ се врачат лично
на Јулија, жената што ја нема
во банални времиња
а ова време не е такво.
Напишано на македонски
во Македонија,
некогашната Римска провинција,
сегашна монета за поткусурување
од каде што сите Македонци си заминуваат,
никој не се враќа
во догледно време
декември 2017 – февруари 2018